АРХИВА

2/10/2009 - Како је умрла демократија у Србији?

Након фарсе око одржавање тзв. “Параде поноса” која је по добром старом рецепту садашњих и пређашњих власти у Србији искориштена за скретање приче са правих проблема ових дана сведоци смо нове медијске фарсе у Србији.

Да се подсетимо, на дан утакмице Партизан - Тулуз, навијачи Партизана су претукли навијача Тулуза Бриса Татона које је пре неколико дана и преминуо у Београду.

Исти дан (само пар сати након смрти)  на улицама Београда су осванули плакати посвећени покојном Татону. Лично нећу да верујем да заиста постоје тако морбидне особе које су исте припремили унапред и само чекали тренутак да несрећни Француз премине.

Нападачи на Татона су ухваћени одмах други дан и од тада се налазе у притвору, међутим медијска хајка не јењава и у свим медијима тема број један је смрт Бриса Татона.

Хиљаде људи су након његове смрти похрлили да пале свеће и лију сузе за несрећим младићем иако већина можда не зна ни како се он зове.

У медијима је дотични представљен као француски туриста који је боравио у Београду а успут је хтео и да одгледа утакмицу свог вољеног клуба. Лично никада нећу прихватити чињеницу да неко треба да настрада због клупске боје али исто тако нећу никада прихватити чињеницу  да ми плаћени медији и корумпирана полиција кроји мишљење.

Као што сам већ написао Брис Татон је у српским медијима представљен као мирни туриста. Да ли је заиста тако? Поједине информације, које се попут Тихог и Прлета диверзантски провлаче по интернету ових дана, говоре нешто друго.

Несрећни Француз није био никакав туриста нити је дошао туристички. Дечко је био навијач Тулуза,био је у Београду са навијачком групом Индианс Тулуз у обиљежјима групе.
Чак шта више, појавиле су се неке информације да је дотични одраније познат француској полицији и у регистру исте се води као припадник хулиганских групација и једне екстремно десничарске групације. На свом фејсбук профилу он себе такође карактерише као хулигана.

Наравно ово није никакво оправдање за  његову смрт (нити сме да буде оправдања) али ако су те информације тачне онда се Србија налази у парадоксалној ситуацији да борбу против насиља и “хулигана” води на тај начин што просипа крокодилске сузе за човеком који долази из истог миљеа. Односно док се тражи линч “српских хулигана” један “француски хулиган”  се оплакује и чак шта више  могуће је да ће да добије улицу у Београду. Као и све у Србији и ово нас не изненађује.

Мени лично, као човеку који се креће у тзв. “навијачким водама”, је искрено жао због смрти Бриса Татона али како ми је жао?  Жао ми је као и за сваког оног са киме немате никакав додир ни контакт. Моје реакција када сам чуо шта се десило је биле .”Штета, јебига”. То је реакција коју имате када нпр. читате новине па дођете до црне хронике а тамо пише извесни младић Н.Н. (22) настрадао у саобраћајној несрећи. Онда вама прође кроз главу то “штета, јебига”. Након тога само окренете лист и настављате читање.

Има више искрености и осећања у те две речи него у 95% попаљених свећа и проливених крокодилских суза по Београду ових дана. Шта би се десило да је нпр. неки Србин убијен у Паризу?  Евентуално би добио неки редак у “Црној хроници” а од амбасаде француске можда некакав телеграм саучешћа и то би било све.
Али код нас се о томе бруји већ данима и данима и данима…

Изгледа да је једина нормална особа у целој причи управо један Франзуц.

Господин  Терал, амбасадор Гранцуске у Београду је у својој изјави за медије нагласио једну чињеницу а то је да се оавакав случај могао десити било кад и било где. Насупрот томе наши медији и наши политичари упорно се труде да докажу да су овакви случајеви везани искључиво за поднебље Србије  и да се мора учинити све да се исти спрече јер како кажу оваква дешавања шкоде имиџу Србије у свету.

Не треба говорити да у свету овај случај није имао никакав одјек јер је свет заузет својим проблемима а и од силних мртвих по Ираку, Афганистану и осталим територијама којима су Американци донели слободу мртви по Србији не могу да дођу у јавност.

Приземност, малоумност и поквареност српске политичке врхушке која је овај догађај искористила да украде који минут у медијима па смо ових дана у медијима видели и оне које на телевизији видимо само у предизборној кампањи и то у плаћеном термину.

Толико ми се гади сва ова фарса која је покренута од стране режима преко медија. Како те људе није срамота да смрт једног човека овако политизују за своје личне интересе?
Иде се чак толико далеко да се за покојног Татона тражи улица (а неки и споменик)…
Па у Београду једна српска величина попут ђенерала Михаиловића нема улицу а да не причамо о Милици Ракић, о жртвама Бљеска и Олује, о жртвама НАТО терора, итд.
У Београду има споменик настрадалој деци у НАТО бомбардовању али се у међувремену скоро па тотално порушио. Нисам приметио да се неко брине због тога. Ваљда нема потребе јер то су “наша” деца, колатерална штета… Ваљда не треба да постоје сећања на оно што су нам наши “вековни пријатељи” урадили  последњих неколико деценија јер је то  како нам они кажу било у нашем интересу.

Могли би да питамо родитеље мале Милице да ли и они тако мисле, као и родитеље и децу свих оних којима су наши “вековни пријатељи” (а међу њима и Француска) својим “Милосрдним анђелом” заувек уништили живот. Безобразлук и непоштовање које поједини  политичари у Србији исказују према сопственом народу и грађанима који су их бирали је јединствена појава.
Зар је живот једног Француза важнији од свих живота Срба и грађана Србије? Изгледа да јесте, бар тако нам каже “медијски јавни сервис европске Србије”.

Након  ”одлагања” параде која је требала да буде орджана у Београду покренута је процедура да се забране тзв. “екстремне десничарске организације и групације”.

Прве жртве те забране ће бити “Образ” и организација “1389″ јер  како каже републички тужилац делују противуставно. Док за забрану покрета “Образ” можда и могу да се нађу некакви аргументи за забрану организације “1389″ не постоје никакви јер ни један припадник исте није осуђен ни за једно кривично дело а о противуставном деловању нема ни говора.

У склопу свих тих забрана нашле су се и навијачке групе (поговото након случаја са Татоном).

Полиција , судство и власт кажу да је забрана навијачких  група неминовност јер исте представљају параван за криминална удружења и зато мора да им се стане на пут.

Познато је да навијачке трибине уствари представљају социолошка друштва у малом и да као такве имају у себи све елементе друштва (раднике, студенте, ђаке, професоре, криминалце, војнике, докторе, наркомане, правнике, итд.).

Оно што мени не да мира је како је могуће забранити неку групу на основу деловања појединца?

Ако се водимо том логиком Врховни суд Србије ће морати да забрани и  српску полицију, министраства и владу у којима се налази много већи број криминалаца него на навијачким трибинама.

Ми читамо ових дана у новинама како полиција трага за извесним навијачем Партизана (наводним организатором напада на навијаче Тулуза), који је познат полицији као вођа криминалног клана који је умешан у више пуцњава у Београду. Ако је то све полицији познато и ако је све то тачно, зашто он до сада није ухапшен?
Ко ће да да одговоре на то питање?

Навијачи, који су као предводници народа 5. октобра 2000. године срушили Милошевићев режим и на власт довели ове који данас хоће да их забрањују су већ поодавно државни непријатељ број један.

До фамозног 5. октобра грађани Србије су имали веру да ће доћи боље време само да прођу “њихови дани”. Прошло је већ 9 година од пада тандема Милошевић-Марковић а ситуација је постала само гора а народ је никада очајнији јер више не постоји ни нада ни вера у боље сутра.

“Демократе” које су дошле након  ”петооктобарске револуције”  показале су да су у сваком погледу надмашили своје претходнике када су у питању малверзације,лажи и преваре.

Осим што су васкрсле већ сахрањени СПС период владавине “ДОСманлија” (како је Шешељ имао обичај да каже) су обележиле пљачке кроз приватизацију, убиства, подвале, нестајање новца, афере у којима су главне улоге играли садашњи и бивши министри, итд.

“Демократе” се у својој владавини користе принципом магарца и шаргарепе. Магарац је у овом случају српски народ и остали грађани Србији а шаргарепа се мења према потреби. Тренутно је то бела шенген листа а шта ће бити следеће године видећемо (пустимо да нас изненаде). Ипак пошто власт зна да је српски магарац јако луд и инатан они су се побринули да осим шаргарепе магарцу стане повез преко очију у чепове у уши па српски магарц тумара по мрачном тунелу, јурећи шаргарепу, слеп и глув. Нажалост , магарац још увек може да њаче и сада је пред режимом задатак да магарцу завеже и језик. Тај магарац који њаче су управо навијачке групе које су последљи бедем отпора режиму у земљи. Све странке које су евентуално могле да му се супротставе разбијене, медији који су писали против режима су стављени под контролу најновијим законом о информасању и последња препрека ка њиховом циљу су такозване “екстремне десничарске групације” (у које се рачунају и навијачке групе).  Очигледно  да “демократски режим” свестан начина на који је дошао до власти зна да на исти начин може да буде скинут па се јако труди да превентивним мерама сачува своје фотеље и моћ. Кажу “демократе” закључаће север и југ. Ко ће онда да иде на стадион?
На последњој утакмици Партизана против БСК-а било је присутно на стадиону (капацитет 32.000) нешто мало преко 3.500 гледалаца.
Од тога на јужној трибини стадиона било је преко 1.500 навијача Партизана.
Остали су били на западу и југу. Ако се затвори југ бићемо у ситуацији да нам ионако слаба посета у лиги буде још слабија. Ја сам лично увек ишао на Југ (па и онда када сам имао карте за друге трибине) и ићи ћу увек на Југ. Трибине запад и исток ме не занимају и ако се деси да се затвори Југ мене на стадиону више бити неће. Док у новинама читамо наслове: “Удавио мајку, отац побегао”, “Скочила са другог спрата болнице”, “Затварају се кухиње Црвеног Крста на Косову”, “Одсекао себи прсту у судници”, ” Избоден младић” и остале наслове сличне тематике и  док се чињенично стање да Република Србија нема државни монопол на целој својој територији (овде сада не рачунам КиМ које има посебан статус) крије,  док се према проценама стручњака у селу Велики Трновац (општина Бујановац) налази највећа фабрика наркотика на подручју Европе, док се у Војводини подиже споменик хрватским војницима из последњег рата и док радници по Србији себи секу прсте јер више немају шта да једу нама власт преко својих медија поручује да то све није битно и да су једини проблем земље Србије и њеног “европског пута” навијачке групе које су уствари шака наркомана и дилера дрогом (ја до сада нисам знао да сам дилер наркотика али хвала власти и медијима што су ми јавили).

Ова хајка која се сада води и која је потпуно оцрнила навијачки покрет у Србији и тежи да га потпуно  угаси је уствари корак режима да убије сваки глас побуне и могући бунт против неправде и терора који се спроводи над српским народом и грађанима Србије.

Што се тиче наводних починилаца убиства над Брисом Татоном, ја се први слажем, уколико су криви да им се дају максималне казне. Не 40 година, већ 440 година!
Међутим, треба дати тим људима и шансу да се бране а не одмах полицијско-медијски линч како су криви  и не постоји ни једна друга верзија догађаја осим њихове кривице.
Постоје две верзије овог догађаја (по изјавама очевидаца). Прва, по којој су починиоци бацили Татона преко ограде (и по тој верзији могу да одговарају за кривично дело тешког убиства) и друга (по изјавама неких присутних очевидаца) по којој је покојни Татон покушао да бежи и онда сам скочио преко ограде (вероватно не знајући да је доле пар метара дубина). Уколико је ова друга верзија тачна о убиству не може бити никаквог говора и цео случај поприма једну нову димензију.
Међутим, републички јавни тужилац изјављује за медије како ће починиоцима бити суђене за кривично дело тешког убиства. Да ли је господин републички тужилац уствари видовита Бранка Симић па већ зна шта се уствари десило иако службена истрага још није завршена?
Министарка правде (то је она госпођа која је изразила саучешће породици тако што је исто прочитала са папира) Снежана Маловић тражи суђење по хитном поступку. Коме се то и зашто се некоме жури када се наведени починиоци већ одавно налазе у притвору? Очигледно да не постоји ни промил шансе да наводни починиоци имају праведно и коректно суђење. Демократија…  Поставља се питање зашто се данима бруји о овом догађају а ја се питам шта се то власт у Србији уствари спрема па се то покушава на један скривен и подмукао начин потурити јавности.

Нећу се изненадити ако у неко скорије време на “јавном медијском сервису европске Србије” дође до изненадног прекида програма због специјалне вести о хапшењу једног хашког оптуженика. Онако изненадно…

До следећег писања, поздрав. Будите добри, прави и само здрави у глави против лошег система.