АРХИВА

23/12/2009 - Summa summarum

2009. година је полако на издисају и за који дан улазимо у нову 2010. годину.

Као и на крају сваке године у месецу децембру се подвлаче рефе (то је она линија у карташкој игри рауб када се све дупло додаје и одузима) и сабирају рачуни.

СКВ је у 2009. постигао много. Организовали смо “Први српски бал” и то прилично успешном, затим је следила годишња комеморација жртвама фашизма у Маутхаузену и још сијасет других ствари.

Када се све то подвуче и сабере ова година је била више него успешна.  Ако томе додамо и услове у којима СКВ ради и функционише онда је ова година била  можда чак фантастична.

Као и у свакој српској кући, где се скупи више од једног Србина ни ми нисмо могли да прођемо без свађа и подела. Хвала Богу то смо све пребродили али последице су се свакако осетиле у овој 2009. години. У 2010. нас чека сигурно још више изазова и још више напора. Решење проблема клупских просторија није ни на видику а изборно обећање (лудом радовање) актуелне власти у Линцу да ће да нам помогну по том питању је нестало са завршетком изборне кампање. СКВ је до сада опстао пре свега захваљујући надљудским напорима које су чланови УО уложили да српски клуб опстане и остане сматрајући да је преко потребан српској заједници у Линцу. Ипак, нема сумње да без јаче подршке и већег учећша читаве српске заједнице, “Видовдан” као клуб неће моћи да опстане.

У 2009. било је и доста новина, па смо тако у УО добили и доста младих људи, који имају и вољу и жељу да раде и помогну клубу. Искрено се надам да ће та воља и жеља за производ да имају само позитивне ствари. Такође и овај наш сајт је нов и стартовао је са радом у септембру 2009. године. Блог рубрика у којој ја мало пискарам је такође нова и осмишљена је као могућност приближавања рада клуба преко интернета али и изношења критика и проблема у јавност. Замисао је била да се нађе пар људи који би осим мене писали и по том питању били су “пали” некакви договори. Предавач европског права на факултету у Линцу, др. Лајденмилер требао је да пише блог рубрику на немачком језику али је доца негде испарио “па нити се јавља нити паре шаље…”.  После неколико неуспешних покушаја да нађем заједнички језик са “српским интелектуалцима”, читајући “Вечерње Новости”, решио сам за сарадњу да замолим Бошка Ћирковића познатијег као Шкабо, иначе члана наше најбоље реп групе “Београдски Синдикат”.  Бошко је пристао да с времена на време када му могућности то дозволе искуца нешто за наш сајт и ја му се зајхваљујем на томе. Иначе, Бошко пише и колумну за “Вечерње Новости” и то јако добро, прочитајте нећете се покајати. У одлазећој 2009. години коначно је са мртве тачке кренула и прича о “Заједници српских клубова у Горњој Аустрији” и ту смо одрадили неке ствари и сигурно створили добар темље за успешније пројекте у 2010. години. С друге стране, “Савез Срба у Аустрији” доживљава прави дебакл. Године лоших међуљудских односа, оговарања, поткарадња, лагања и свих осталих српских карактеристика почеле су да дају резултате. Да ли ће до коначно распада система доћи сазнаћемо на изборној скупштини 2010. године.

2009. је свакако била важна за српску дијаспору јер је у њој коначно донесен и “Закон о Србима у окружењу и дијаспори”. Иако очекиван као један велики потез који ће српску дијаспору да приближи матици као и да реши бар неке проблеме дијаспоре, закон је од старта био осуђен на пропаст. Непотпун, нејасан, некомпетентан и осмишљен само да попуни празнину у скупштини између две паузе овај закон је дефинисао јасно само две ствари:

1. да српкса дијапора и даље неће имати никакав утицај или шансу да се укључи у политичко-друштвени живот матице

2. да се актуелни режим у Београду одавно одрекао Косова и Метохије у саставу Србије

До овог закључка могло се доћи врло лако. Довољно је узети само тзв. “Савет за Србе из региона и дијаспоре”  који је проистекао као круна закона.

У овом савету седе сви од председника републике до премијера и министара. Ту су такође и представник СПЦ и представник АП Војводина (у овом случају ДС-ов сецесиониста Бојан Пајтић). Ако сте пажљиво читали горње редове врло лако сте могли да приметите да ове фале представници Срба из региона и дијаспоре (а ради се о њима) као и представни АП Косово и Метохија, иако је јасно да је много битније било да се нађе представник Срба са Космета него представник Војводине али режим нам даје јасне сигнале куда идемо и “хвала” му на томе.

Тренутна ЗЕС-СПС влада, којом руководе предсеник ДС-а (пардон републике Србије) Б.Т. (51) и министар полиције И.Д. (43) док је актуелни премијер Цветковић запослен за стално у једној ћевабџиници у близини зграде владе где вредно спрема доручак и кува кафе за министре,  се одржава некако уз помоћ политичке трговине, мита и корупције али  како ствари стоје ни тако неће дуго да се одржи.

У другој српској држави, Репбулици Српској, ситуација је много стабилија. Премијер Милорад Додик је и у 2009. години наставио да изграђује и утврђује место првог легалног рекеташа (све у законским оквирима) на подручју бивше СФРЈ. Леми гура своју причу за сада јако добро и за разлигу од његових другара из Београда итекако уме да покаже зубе високом представнику, осталим страним хохштаплерима који тренутно крузирају Балканом али и смарачима из Сарајева. Ти зуби, очигледно је, доносе му и широку популарност у народу и без обзира колико га волели или мрзели морате да му одате поштовање да зна са народом.

Одлазећу годину српски народ (бар већи део истог) упамтиће и по томе што ће коначно после скоро 20 година моћи да путује без виза као и по доношењу Статута Војводине који је аминовао лично војвођански оберкнез Ненад Чанак. Познавајући Чанка и његове ставове не сумњам да ћу имати част да гледам и сецецију Војводине у неко догледно време.

Ипак, један јако тужан догађај је обележио 2009. годину. Смрт партријарха српског господина Павла. Овај велики човек, највећи међу нама, који је увек ширио љубав,поштење и правду међу људима живео је тихо и неприметно а опет давао свом народу веру у боље сутра. Српски народ се опростио од свог патријарха на најбољи могући начин и показао да ипак има наде и за нас. Верујем да ће патријарх Павле и у рају да каже неку лепу реч за свој народ без обзира што смо све само не добри.

Као и у свим годима до сада једини који су осветлали српски образ у свету били су спортисти. Кошаркаши, фудбалери, ватерполисти, пливачи и тенисери су остварили сјајне успехе на светским и европским такмичењима.  Одбојкаши и рукометаши су били сасвим добри. На клупском нивоу, Србију је у најбољем светлу представљао КК Партизан. Дуле Вујошевић и његови млади кошаркаши својим учинком већ годинама пркосе силама логике, здравог разума и бројним душманима из актуелне власти и медија што мене као великог навијача Партизана изузетно радује.

Оно што ме као навијача Партизана не радује је актуелни терор који “демократски режим” спроводи над српским навијачима али и над свим осталим грађанима. Србија која све више постаје банана држава је нажалост спала и на то да јој капу кроје сви други само не њени грађани. Актуелни режим је очигледно одлучио да преко плаћеничких медија попут Б92, Блица и њима сличних угуши све оне идеје и појединце који нису у складу са тзв. “европским идејама”. Продукт тог гушења је да је много часних и поштених људи тренутно иза решетака. Познајем неке од тих људи, знам да им је образ чист и пред Богом и пред народом и надам се да ће да издрже тортуру и терор ударног двојца Тадић-Дачић, те да ће ипак Божић да дочекају тамо где им је и место, на слободи са својим породицама, децом и другарима.

И када све ово на крају саберемо не сумњам да ће и следећа 2010. година за српски народ, Србију, Републику Српску, српски клуб “Видовдан”, као и све нас који смо део тога да буде турбулентна, са много проблема и узалудног труда и напора да се ствари поправе. Наставићемо да гурамо “сизифов камен”.

Желим вам срећне божоћне и новогодишње празнике.

“МИР БОЖЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!”