АРХИВА

10/3/2010 - На западу ништа ново…

После дужег периода нашло се мало времена за још једно блог писање, прво у години 2010-ој,  у којој се, за сада, осим више катастрофалних земљотреса није десило ништа битно.

Што се нас тиче, ствари теку својим стандардним током и радимо као и до сада.

Много више дешавања је било у кровној организацији  српских клубова у Аустрији, “Савезу Срба у Аустрији”. Након много преговора, пребацивања лопте из једног дворишта у другу и сличних радњи, коначно је у фебруару изабрано ново руководство савеза на челу са Драгишом Васиљевићем из СК “Кнез Лазар” из Гмундена. Извршено је још пар персоналних промена а поједини су  успели да задрже своје “фотеље”.

Ове промене саме по себи нису ништа спектакуларно нити су изабрана лица месије које треба да спашавају савез из јаме у којој се тренутно налази. С обзиром на то да је та јама копана годинама, тешко је очекивати промене преко ноћи.

Вредна помена је ипак визија г. Васиљевића да се он не задржава превише на челу савеза, већ да тражи за то адекватне и школоване људе. Овде коначно долазимо до потеза, који се већ дуже време заговара од стране појединаца (укључујући и мене), а то је да се вођење савеза препусти људима са већим степеном образовања, који ће “Савез Срба у Аустрији” али и српски народ који живи овде да представљају на најбољи могући начин.

Проблем је свакако у томе да је већи део српског народа овде потпуно изгубио патриотске осећаје па тако и тзв. “српска елита” у Аустрији. “Српска елита” овде постоји, питање је само колико је дотична спремна да се обавеже да ради, за добробит свог народа, волонтерски односно бесплатно?

Искрено се надам да ћемо наћи пар људи који су спремни да зарад виших интереса своје личне (и финансијске) интересе оставе по страни.

Једна од дискусија која је вођена на последњем састанку савеза је била и дискусија о особама које би требале да представљају српску дијаспору у Аустрији у тзв. “Скупштини дијаспоре”.

“Скупштина дијаспоре” је тело које је настало усвајањем новог закона о дијаспори, којег је скупштина Србије усвојила 2009 године. Закон који је усвојен реда ради и ради попуне норме је од самог старта осуђен на пропаст јер има озбиљне рупе у себи. Како је сам закон неозбиљан тако ни дотична “Скупштина дијаспоре” не може да се узме за озбиљно.

Ја лично не видим додирне тачке српске дијаспоре у Аустрији и српске дијаспоре у нпр. Северној Америци (осим што смо Срби). Српска дијаспора у Аустрији је задржала национални и верски идентитет (језички много мање) али је потпуно неорганизована и подељена на кланове и групице, док је српска дијаспора у Америци прилично организована и финансијски јака али је одавно већ изгубила национални и језички идентитет (верски је прилично задржала).

Поменута скупштина ће свакако бити одржана, само је питање да ли једном или можда и следеће године, јер чисто сумњам да неко из САД или Аустралије има вољу да плати скупу авионску карту да би трошио време на ништа.

Многи који се сада тркају не би ли се угурали у тај скупштински воз српске дијапоре,  убрзо ће да се покају када схвате да губе време и новац на нешто поптуно небитно тј. на тело које нема никакав обавезујући па чак ни саветодавни карактер.

Много боље би било да  српске дијаспоре широм света поведи рачуна о себи и почисте своја итекако прљава дворишта, па кад једном почистимо та дворишта и поставимо организације Срба у дијаспори на здраве ноге, онда би могли да причамо и о закону о дијаспори али и о разним скупштинама, владама и сличним телима.

Поменути закон о дијаспори је пре свега покушај актуелне владе да привуче какве-такве инвестиције српске дијаспоре у земљу и да евентуално покуша да реинтегирше српску дијаспору у друштвене структуре мајке Србије.

Проблем у свему томе је што и државне, покрајинске и градске институције разних држава,  у којима Срби данас живе, исто тако покушавају да интегришу (асимилирају?) српску заједницу у различите друштвене и социјалне токове . С једне стране имамо покушај Србије да реинтегрише Србе из дијаспоре у српско друштво а са друге стране покушај западних држава да интегришу српску заједницу у своја друштва.

На сцени је очигледан сукоб интереса из кога ће највероватније српска дијаспора да изађе кратких рукава. “Растргнута” између две стране српска дијаспора нема баш много времена да се бави собом и својим проблемима, који се тако нерешени гомилају док најзад једном не пукну, избију на површину и на тај начин разбију и последње покушаје појединаца да сачувају какво-такво јединство српског народа ван граница матичне државе Србије и матичног ентитета Р. Српске. Шта ће на крају да произађе из целе “политичке игре”, казаће нам време.

На крају овог писања и једна обавест. Наш нови сарадник на сајту нашег клуба биће потпарол Српског Народног Покрета 1389 господин Миша Вацић, који ће као аутор понекад да напише нешто за наш блог.

Више о СНП 1389 на њиховој интернет презентацији http://www.snp1389.rs/

Поздрав и здрави били.