Данас, двехиљадедесете године је грађански отпор нужан у Србији.
Српски народ се бори за сопствену егзистенцију,док је народу одбрана
националног бића означена као агресија,а елементарна борба за опстанак
као злочин. Под плаштом лажне демократије,пацифизма и интернационалне
солидарности (са западом).
Оданост и љубав према сопственом народу и отаџбини, су представљене као ретрогене и непотребне особине за једно модерно друштво(без сопственог поноса). Таква политика тренутних властодржаца,какве заправо ничим наш христољубиви и часни српски народ није ни заслужио, води све чешће потискивању небеског творца у стану као нешто застарело и затуцано,и уместо Њему кади се тамјан идолу Мамону.
Извињавајући се у име храброг и богоугодног народа Србије за непочињена
дела …