АРХИВА

31/5/2010 - Обавештење

Фудбалска екипа СК “Видовдан” је на овогодишњем интернационалном МИБ турниру освојила 3. место.

20/5/2010 - Сребреница - перфидне лажи и истина

Није објављено ратно стање, али Србија и српски народ су протеклих седамнаест година у рату.
То није класичан рат,реч је о медијском рату , извртања истине и сатанизације једног старог европског народа - Срба.
Случај Сребреница је један од видова пропагандне и безскруполозне борбе , против правде и истине. Намера да се подручију мезарје Поточара, иначе родног места злогласног ратног господара Сребренице, Насера Орића, који је почашћен за своја зверства и злодела срамном пресудом трибунала у Хагу, додели посебан статус и тиме издвоји из Републике Српске, је још један у низу напада на српство и достојанство српског народа. Очигледно да им није довољно што су преко Горажда допрли скоро до тромеђе Црне Горе, Републике Српске и Србије,и тиме повезали зелену-исламску трансверзалу Босна и Херцеговина-”Санџак”-Косово и Метохија, иначе пут шверца, дроге и тероризма.
Сребреница је место које је географски ближе Ваљеву и Ужицу него Тузли и Зеници. Градовима из којих су у протеклим деведесетим исламски фундаменталисти и фанатици, међу којима је било и муџахедина, харали и уништавали све што је
српско и хришћанско. Сетимо се само јединица : АНСРА, одред мученика, Катаеб ал мунимин и Ел Муџахедин и сличних формација које су биле састављене од небосанског(словенског) људства, већ од арапа, Суданаца, светих ратника џихада из Пакистана,Авганистана и Саудијске Арабије.
Иза којих је остајао само ужас,пепео и смрт.
У Сребреничком крају српска насеља: Бањевићи, Витковићи, Бачићи, Опавдићи, Шиљковићи, Магашићи, Сикирићи, Станковићи, Ратковићи, Бољевићи, Крњићи, Радошевићи, Милићи,Чићевци, Кравица, Братунац, Скелани и многа друга српска места су разорена и попаљена уз покличе : “АЛАХ ЕКБЕР !”
Наставак тога је психолошки притисак који се ствара глобалним обманама и капиталним дезинформацијама западних медија, који хладнокрвно узимају што им је потребно макар то било и нетачно. Све гнусне неистине се огледају у оптужници Ричарда Џ. Голдстона, тужиоца међународног кривичног суда за бившу Југославију, подигнутом давне 1995, која у 20 тачака оптужује војни и политички врх Републике Српске за геноцид, злочине против човечности, кршење закона и обичаја рата. Планетарна лаж се кроји перфидном модификацијом термина и играњем речима “геноцид” и “етничко чишћење”. Хашки трибунал је 21.јула 1995. отворио истрагу о Сребреници,и судија тог суда египћанин Фуад Ријад је својом изјавом од 3.јула1996. исказао непристрасност у поступку осуђујући унапред све Србе.
Братунац, Поточари, Кравице, Нова Касаба, Церска, Коњевић Поље, Каракај, Пилице, су трагична места страдања у протеклом рату. С тим што се над њима врши нови злочин, злочин маргинализације. Планетарне обмане и глобалне лажи запада о Србима, намерна дезинформисања како светске,тако и домаће јавности о дешавањима у Сребреници су само увод у стварање вештачког спомен обележја муслиманима, пошто “геноцидни” Срби, већ имају више споменика истинитог страдања,
где су се збили прави гнусни злочини муслимана над Србима - Козара и усташа над Србима-Јасеновац.
Форсирање приче о “геноциду” је само део кампање која се води против Срба с циљем наметања осећања кривице целом српском народу, што даље води ка рушењу националног духа и даљег понирања у духовном и моралном смислу. Како би они (запад) могли несметано да наставе оно што нису могли војно да учине, а то је укидање Републике Српске и отимање Косова и Метохије из састава Србије.
Ипак, слободна прича о истини се све више чује. А то је да су од 5.7. до 11.7.1995. у Сребреници трајале борбе за ослобођење,а не вршени какви плански злочини.

Вероватно је и било појединачних злочина, пошто су снаге Насера Орића до ослобођења тог краја побиле преко 3000 Срба у околини Сребренице и Братунца, и то на највеће православне празнике. Ти испади из освете српских војника су за осуду и казну, али је срамно и нечасно лицитирање броја погинулих муслимана који се креће од 2 до 9 хиљада (а ексхумираних је знатно мање) и злонамерно покопавање муслимана из других крајева на сребреничком гробљу, како би што више подигли број сахрањених, чак и оних који су умрли природном смрћу.
Нису Срби злочиначки народ, ослобађана је Сребреница и у 1. српском устанку, па није било систематских ликвидација,ни ту ни другде. Али је зато било од стране Аустро-Угарске планско насељавање мухамеданаца уз Дрину, управо како би били брана и отежали сједињење Срба с обе стране Дрине.
Данас исти ти центри моћи покушавају да расцепе и поделе српски народ правоснажним пресудама својих ад-хок трибунала. Сложеност међуљудских односа тог региона крај Дрине је уочљив и у Андрићевом делу “На
Дрини Ћуприја”, док је српски поглед на то питање исказан још у Начертанију -програму спољне и националне политике Србије на концу 1844 године у делу о: “Политики Србије у смотренију Босне,Ерцеговине,Црне Горе и
Сјеверне Албаније”, а све у духу народног мира и заједничког живота Срба и муслимана.Управо то заједништво желе да наруше западни политичари, преко својих марионета, који од једног парастоса праве циркуси медијски спектакл,а други парастос два дана касније би најрадије забранили.
Зато је ово борба за правду и истину, да неко чује и исповест српских мајки из Сребренице.
Уверио сам се лично, да је могућ нормалан живот Срба и муслимана, као и у другим крајевима српских земаља, где живе заједно Срби и њихове несрпске комшије, све док им западни моћници не убаце семе раздора и неслоге и поцепају кућни мир по етничким или верским шавовима.